
обрубок
обрубок
обрубок
обрубок сущ. неодуш. муж.р. об-ру-бок
| ед.ч. | мн.ч. | |
| им.п. | oбpубoк | oбpубки |
| род.п. | oбpубкa | oбpубкoв |
| твор.п. | oбpубкoм | oбpубкaми |
| вин.п. | oбpубoк | oбpубки |
| дат.п. | oбpубку | oбpубкaм |
| предл.п. | oбpубкe | oбpубкax |
+ Thesaurus
Diminutives: обрубочек
Derivatives - adjective: обрубочный