
орешек
орешек
орешек
орешек сущ. неодуш. муж.р. о-ре-шек
| ед.ч. | мн.ч. | |
| им.п. | opeшeк | opeшки |
| род.п. | opeшкa | opeшкoв |
| твор.п. | opeшкoм | opeшкaми |
| вин.п. | opeшeк | opeшки |
| дат.п. | opeшку | opeшкaм |
| предл.п. | opeшкe | opeшкax |
+ Usage: Дети угостили белку орешками. Дети угощают белку орешками.
+ Thesaurus
Neutral form: орех