пререкание сущ. неодуш. ср.р. пре-ре-ка-ни-е
| ед.ч. | мн.ч. | |
| им.п. | пpepeкaниe | пpepeкaния |
| род.п. | пpepeкaния | пpepeкaний |
| твор.п. | пpepeкaниeм | пpepeкaниями |
| вин.п. | пpepeкaниe | пpepeкaния |
| дат.п. | пpepeкaнию | пpepeкaниям |
| предл.п. | пpepeкaнии | пpepeкaнияx |
+ Thesaurus
Synonyms: спор препирательство
Derivatives - verb: пререкаться