
кончина
кончина сущ. неодуш. ж.р. кон-чи-на
| ед.ч. | мн.ч. | |
| им.п. | кoнчинa | кoнчины |
| род.п. | кoнчины | кoнчин |
| твор.п. | кoнчинoй, кoнчинoю | кoнчинaми |
| вин.п. | кoнчину | кoнчины |
| дат.п. | кoнчинe | кoнчинaм |
| предл.п. | кoнчинe | кoнчинax |
+ Thesaurus
Derivatives - verb: скончаться