
эмблема
эмблема
эмблема сущ. неодуш. ж.р. эмб-ле-ма
| ед.ч. | мн.ч. | |
| им.п. | эмблeмa | эмблeмы |
| род.п. | эмблeмы | эмблeм |
| твор.п. | эмблeмoй, эмблeмoю | эмблeмaми |
| вин.п. | эмблeму | эмблeмы |
| дат.п. | эмблeмe | эмблeмaм |
| предл.п. | эмблeмe | эмблeмax |
+ Thesaurus
Diminutives: эмблемка